Посебни фондови Народне библиотеке смештени су на Одељењу стручне књиге. То су:
Фонд старе и ретке књиге
Фонд старе и ретке књиге смештен је у посебним орманима и представља изузетно вредну колекцију књига. Броји више од 2000 монографских публикација и 60 свезака периодике. Садржи 482 књиге штампане до 1867. године и 1518 књига штампаних до 1900. године. Најстарија књига у овом фонду је Дантеова Божанствена комедија на италијанском језику издата у Венецији 1544. Најстарија публикација на српском језику је Стематографија Христифора Жефаровића штампана у Бечу 1741. године. Најстарије периодичне публикације у фонду су лист Ружица и Сербски летопис, оба из 1828. године. Повремено, овај фонд се на изложбама презентује корисницима Библиотеке и грађанима Смедерева.
Фонд периодике
Фонд периодике налази се у оквиру Одељења стручне књиге. Обухвата часописе, новине и календаре из 19. и 20. века, као и текуће наслове часописа и новина које Библиотека прима по разним основама (претплата, размена, поклони). Међу најзначајнијим насловима којима се овај фонд може похвалити посебно треба истаћи Летопис Матице српске, најстарији часопис на Балкану, Наставник (1890), Дело (1894) и Српски књижевни гласник, чији је први број изашао 1901. године.
Библиотека је током 2008. године примала и давала на коришћење 40 наслова дневне и ревијалне штампе: Политику, Блиц, Вечерње новости, Данас, Курир, Спортски журнал, Илустровану политику, НИН, Базар, Глорију, Наш глас, Смедеревске новине, Смедеревски магазин, Послове, U. S. Steel Моnthly, Књижевне новине, Књижевни лист, Православље, Гласник Српске православне цркве, Православни мисионар, Републику, Искру, Службени гласник, Ковинске новине, Пољопривредни лист, Хвосно, Политикин забавник, Трагови, Витез, Маштарије, Браво, Путоказ, Гороцвет, Невен, Светосавско звонце, Femme Actuelle, Paris Match, Le francais dans le monde, Le Journal de la Maison и Astrapi.
У 2008. години Библиотека је примала и давала на коришћење 44 часописа. То су: Домети, Поља, Art032, Златна греда, Кораци, Градина, Бдење, Глас библиотеке, Багдала, Mons Aureus, Слово Ћирилово, Pro Femina, Панчевачко читалиште, Улазница, Београдски књижевни часопис, Сцена, Преводилац, Међај, Новине Београдског читалишта, Бележница, Unus mundus, Нова зора, Txt, Траг, Настава и васпитање, Савременик, Нови звук, Свитак, Источник, Летопис Матице српске, Вести, YU филм данас, Пестициди и фитомедицина, Поезија, Путеви културе, Библиотекар, Србија, Orhestra, Расковник, Старинар, Флогистон, Годишњак Библиотеке Матице српске, Писмо и Годишњак Народне библиотеке Стојан Трумић Тител.
Легат др Леонтија Павловића
Др Леонтије Павловић, научни саветник САНУ, теолог, историчар уметности, публициста, рођен је 26. августа 1914. године у селу Бродац код Бијељине, добивши на крштењу име Драгомир. У родном селу је завршио основну школу, у Бијељини нижу гимназију (1925-1929), у Сарајеву Трговачку академију (1929-1933), а потом је у Београду завршио Православну богословију 1945. године.
У братству манастира Студеница, где се посветио монашком животу, добија име Леонтије и у време Другог светског рата обавља одговорно задужење студеничког ризничара. У црквеној служби био је од 1937. до 1950. године.
Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1949. године, а 1957. на Филозофско-историјском факултету у Београду, на одсеку за историју уметности.
Докторску дисертацију Култови лица код Срба и Македонаца (историјско-етнографска расправа) одбранио је 1964. године.
Од 1959. до 1977. године радио је као управник Музеја у Смедереву.
Др Леонтије Павловић је објављивао радове из историје уметности, етнологије, археологије, историје средњовековне књижевности, историје религије, историје медицине. Његове уже специјалности су национална историја и средњовековна археологија.
Град Смедерево, смедеревско Подунавље – историјска, културна, привредна и друштвена кретања – били су средиште његовог истраживања. Писао је о становништву града и околине, болницама и апотекама, штампарији, листовима који су излазили, развоју школства и просвете, старим занатима, о Тврђави, деспоту Ђурђу Бранковићу и његовој породици.
Легат др Леонтија Павловића чува се од 1991. године у Народној библиотеци Смедерево, где је обрађен и класификован. Легат је изузетна збирка научних и уметничких текстова који чини 2027 публикација на српском језику, 204 публикације на страним језицима, 73 јединице старе и ретке књиге, 92 наслова часописа (непотпуних годишта) и некњижни материјал (разгледнице, фотографије, плакати, филмови, исечци из штампе, рекламни и туристички проспекти, географске карте, рукописна грађа и грађа која је претходила књизи).
Спомен библиотека др Леонтија Павловића је природни продужетак Завичајне збирке, јер се др Павловић, као најпознатији и најплоднији послератни истраживач смедеревског краја, бавио и тематиком Смедерева, па је такву грађу и прикупљао.