У петак, 25. марта 2022. године, у галерији „Ђура Јакшић“ у Бања Луци, захваљујући сарадњи Филолошког факултета у Бања Луци, Народне библиотеке Смедерево и Музеја у Смедереву, одржан је програм ИЗЛОЖБА И ПРЕДАВАЊЕ „РУКОПИСНА СРЕДЊОВЕКОВНА БАШТИНА БРАНКОВИЋА“.
Учесници и реализатори овог програма биле су Татјана Гачпар, музејски саветник, Марина Лазовић, библиотекар саветник и проф. др Биљана Бабић.
Предавање Марине Лазовић, директорке Народне библиотеке Смедерево, било је усмерено на дворску библиотеку деспота Ђурђа Бранковића.
Према подацима о средњовековним библиотекама у Србији, поуздано се зна да су најзначајније биле дворска библиотека деспота Ђурђа Бранковића и приватна колекција Николе од Архилуписа. Деспот Ђурађ Бранковић, један од најобразованијих српских средњовековних владара, у својој библиотеци је брижљиво сакупљао и чувао вредне рукописе који су били смештени у дворској капели у Малом граду Смедеревске тврђаве. Нажалост, средњовековно књижевно наследство Смедерева је, услед ратних околности, расуто по свету и чини део фондова културних установа широм Европе (Москва, Париз, Будимпешта, Хиландар, Одеса, Минхен).
Иако је скоро немогуће потпуно реконструисати фонд дворске библиотеке, еминентни истраживачи (Димитрије Богдановић, Милан Кашанин, Ђорђе Радојичић, др Леонтије Павловић) успели су да установе која 24 рукописа су засигурно припадала фонду владарске библиотеке деспота Ђурђа Бранковића.
Народна библиотека Смедерево је предузела конкретне мере у циљу прибављања ове рукописне грађе у дигиталном формату, а део материјала је приказан на изложби „Рукописна грађа владарске библиотеке деспота Ђурђа Бранковића“. Формирање виртуелне библиотеке деспота Ђурђа Бранковића би, уз Смедеревску тврђаву и сталну поставку у Музеју у Смедереву, допринело очувању споменика српске средњовековне историје створене на тлу данашњег Смедерева.
