На једној пустој вијугавој стазици, пустој као да се налази негде на крају света, лежала је једна ципела. Лежала је тако, са својим ђоном, и пертлама, и исплаженим језиком, сама и напуштена, све док на њу није набасао Скитница, који је пролазио тим пустим крајем. Он је волео да иде бос, па му ципела није била од користи, али пошто је путовао светом и био врло вешт у смишљању прича, одмах је схватио да та ципела крије неку необичну догодовштину. Још кад је из...
Народнa библиотекa Смедерево, као промотер локалне културне баштине, приступила је пројекту дигитализације завичајне грађе који се реализује у сарадњи са Одељењем за развој дигиталне библиотеке и микрографију Народне библиотеке Србије.
Дигитализација Завичајног фонда и презентација на интернету омогућиће његову отвореност према ширем кругу корисника, али и заштиту и очување.
Формиране су прве дигиталне колекције.
Из фонда периодике дигитализовани су - Фењер (1876), Глас Подунавља (1928-1929, 1931-1934, 1936-1938), Смедеревски журнал (1938-1939), Књижевни круг (1932-1933) и часопис Смедерево (1985-1988; 1994-1998).
Из фонда некњижне грађе дигитализована је Збирка Смедерево на старимразгледницама.
Збирка дигитализованих монографских публикација садржи 98 наслова разврстаних у неколико подзбирки (Дела Леонтија Павловића, Дела Милана Јовановића Стоимировића, Дела Живојина Д. Карића, Дела Славка Домазета, Дела Танасија Младеновића, Дела Милорада Милановића, Монографије основних и средњих школа, Спорт у Смедереву, Издања Народне библиотеке Смедерево).
Дигитализовани делови фонда књижне и некњижне грађе Завичајног одељења доступни су свим посетиоцима сајта Дигитална Народна библиотека Србије (www.digitalna.nb.rs), као и сајта Народне библиотеке Смедерево (www.biblioteka-smederevo.org.rs).
Збирка садржи 50 дигиталних копија разгледница на којима је приказано Смедерево на крају 19. и почетку 20. века из фонда Народне библиотеке у Смедереву.